Pre nekoliko dana smo drugari sa daciaforuma i ja organizovali putovanje koje je trajalo sedam dana i u toku koga smo prešli 3500 km. Vozilo je bilo Stepway 1.6, a druženje je počelo u Beogradu, nastavilo se u Vukovaru uz paprikaš od papaka, nekon čega smo krenuli put Italije.
Vremenske prilike su nam išle na ruku.
Destinacija - San Miniato. Ima ga na nekim kartama. Zapravo, tačno odredište bilo je na jednom od brda u blizini San Miniata, apartmani Corniano Vacanze. To je već za*bano za pronać'. Pogotovo noću.
Nismo imali predstavu gde se nalazimo (bilo nam je jasno samo da se ne čuju ni najtiši zvuci saobraćaja) dok se nismo probudili. Tada smo saznali da pored apartmana imamo bazen koji smemo da koristimo kada, kako i koliko hoćemo i da se nalazimo na mestu sa ovakvim pogledom:
.
Pronalaženje mesta je bio splet neočekivanih okolnosti. Internet je pomogao u odabiru lokacije, naravno. Nismo znali gde smo se tačno uputili, na internetu kruže samo tri fotografije mesta uz klasičan opis "divnog mesta za odmor".
Prvu pauzu tokom putovanja za Italiju napravili smo u Sloveniji, kod Postojne. Na mestu odakle je fotografija napravljena bilo je rašireno ćebe, nas četvoro raspoređeno po ćoškovima, a u centru pita sa sirom i malo brdo pohovanih pilećih karabataka.
Nastavili smo putovanje i narednu pauzu napravili smo u Padovi. Ono što prikazujem je moje vidjenje stvari tog dana. Ljudi, znam da je avgust i vreme odmora i da je sredinom dana fiesta i da radnje ne rade, ali imali smo osećaj da smo stigli u grad gde je upravo izvršena evakuacija stanovništva. Mislim, to je dobro za fotografisanje, ali malo je zeznuto za traženje informacija i saveta od meštana.
Nakon Padove, usledio je kratak obilazak Bolonje, posle čega se uputismo ka San Miniatu. Kako smo prvi put bili u tom kraju, iskljucili smo se za Firencu na jednom od prvih putokaza (mojom sugestijom), a mogli smo da nastavimo pravo i olaksamo sebi putovanje. Ovako smo se vozili oko 40 km serpentinama u nedodjiji, baterija u telefonu sa GPS-om je bila na izmaku snaga, mrak je padao, nigde putokaza, nigde zive duše, a ako i ima zive duše, ta duša i engleski jezik ne sarađuju najbolje. Nije nam bilo svejedno, ali mislim da smo crkavali od smeha. Veliku pomoć pružio nam je policajac koji je obijao neku vikendicu i koga smo slučajno osvetlili farovima.
Uspon koji smo savladavali posle njegovih uputstava podrazumevao je uzani put, neosvetljen, menjač u prvom stepenu prenosa i par grašaka znoja na mom čelu.
Prva na redu za obilaženje bila je Piza.
Pizi smo posvetili dobar deo dana nakon čega smo se uputili ka najbližoj plaži. U bilizini plaže nije bilo lako pronaći parking, pa je logično da je i plaža bila potpuno prekrivena peškirima. Nas je začudilo to što se gotovo niko nije kupao. U prvom trenutku sam pomislio da ljudima ne odgovaraju ogromni talasi (u kojima smo uživali), ali smo shvatili zašto se ljudi ne kupaju kad je počela da nas peče koža. Pretpostavljamo da je more bilo prepuno meduza. Iskreno, meni je najviše zasmetalo to što nisam imao priliku za ribolov, jer su u ogromni talasima krupne ribe jurile sitnije i u toj jurnjavi prolazile su tik do nas.
Nakon Pize odlučili smo da posetimo Firencu. U garaži gde smo ostavili auto nema obeleženih parking mesta, nego se majstoru zaduženom za parkiranje predaju ključevi, pa on parkira automobile i "načičkava ih" kako bi ih stalo što više (sat parkiranja košta oko tri i po evra, ako se ne varam).
Jedna od ulica u samom centru grada je krcata tezgama poput tezge prikazane na fotografiji.
Kao što se vidi, sve što se nalazi na tezgi može da se otkupi za 5000 evra. Tezge pripadaju Indijcima. Samo Indijcima. Mnoge radnje pripadaju njima. U mnogima su Kinezi. Ulični trgovci koji prodaju "drangulije", torbice i šešire su često crnci. Za njih ne važi fiesta, feragosto i sl.
Kao što sam ranije napisao, mesto pored koga smo odseli je San Miniato.
Da bi se obezbedio takav pogled na grad, neophodno je uspinjanje zanimljivim stepenicama.
U Firenci smo, pored svega ostalog, obišli i čuveni Stari most. Još uvek sam pod utiscima filma "Parfem" i scene u kojoj na pomenutom mostu stradava lik kojega glumi Dastin Hofman, ali o tome ćemo u drugoj temi. Ovako taj most izgleda sa strane:
,
ovako "iznutra"
,
a ovako izgledaju radnje
.
To je jedini most u Firenci koji nije stradao tokom II svetskog rata. U radnjama su nekad bile zanatlije. Pre četiri veka sa mosta su izmešteni ljudi koji se bave zanatima koje prate neprijatni mirisi (tipa kožari, mesari i sl.), a sada su tu samo zlatare.
Siena je lep grad. Nismo se dugo zadržali u njoj, ali smo imali priliku da budemo u gradu dan pred Palio, tradicionalne konjičke trke na glavnom trgu. Prisustvovanje samom spektaklu koštalo bi nas koliko je koštalo čitavo putovanje sa svim troškovima, uključujući smeštaj.
Što se San Điminjana tiče, lep je gradić u pitanju. Ovako izgleda pogled sa kule
.
Da li znate koje su ovo biljke? Stabljika nalikuje kukuruznoj, ali nisam ovu biljku viđao u našim krajevima.
...
.
U Italiji smo (osim na pojedinim deonicama autoputa) imali osećaj kao da smo na našim saobraćajnicama. Razlika postoji u obeležavanju i signalizaciji (na pešačkom delu semafora postoji i žuto svetlo), ali neravnine su često za desetku. Postavljam nekoliko nasumično odabranih fotografija.
Naravno, skuteri su u upotrebi mnogo više nego kod nas, ali i bicikli. U Padovi (i Beču) smo videli parkinge za gradske bicikle (nekakva "BikePlus personalizovana fora", kako mi se čini). Pretpostavljam da ih ima i u drugim gradovima, samo ih nismo videli.
Vinci, pogled sa muzeja. Muzej zaista vredi videti. Fotografisanje je zabranjeno.
Još malo pogleda iz sopstvenog ugla... Toliko smo se uspinjali i penjali stepenicama po kulama i gradovima, da su počele stepenice i na nebu da mi se priviđaju.
U Beču sam jedini u ekipi bio prvi put (baterija fotoaparata je posustala, pa neću objavljivati fotografije). Ono što me oduševljava za Bečlije je svakodnevica. Uz onako organizovan metro (i pešačku kondiciju) moguće je obići najznačajnije znamenitosti Beča u jednom danu. Predivan grad. Obilazak Beča okončali smo pogledom sa tornja i (gotovo noćnim) kupanjem u Dunavu, nakon čega smo se uputili ka Beogradu. Naš Dunav je bolji.
Naslov: Toskana 
26th Avgust 2013, 23:22
