Neki moji krajevi...

Nazalost, nisam u "svom" kraju. Srećom, grabim svaku priliku da odem do tog kraja, ali i svih ostalih lepih krajeva gde nisam. Odrastao sam u Vukovaru. Reč "Slavonija" nekima zvuči ravno i depresivno, ali daleko je od toga. U Vukovaru se sudara sa Sremom, tako da su tu šume i šumarci, brda i brdašca uz lep pogled po potrebi, a reke Vuku i Dunav nikad ne bih izostavio. Na Dunavu sam odrastao. Odrastam još uvek. Vešte ruke muških članova moje porodice (a ima nas) i tatino višegodišnje planiranje kao rezulat dali su ladjicu pod nazivom "Tajna" koja se moze videti na fotografiji. Planirana je dvadeset i pet, napravljena za tri, a u Dunavu je poslednjih deset godina. Umesto buradi, oslonac joj prave tri varena limena plovka. U srednjem se nalazi motor od Yuga 45 (redukovane snage), tako da ova ladja u toku proleća napravi i preko 1000 km, bila je kod Đerdapa, plovila Tisom, DTD kanalima... Ladja ima dve terase, frizider, razvucen plin, manju vodovodnu instalaciju, TV, muziku, toalet, krevete na rasklapanje, podrum, špajz... Ima sve što je potrebno da bi se na njoj moglo živeti i uživati. Ja nisam u prilici da to ostvarim onoliko koliko bih hteo, ali srećom, ostali tu priliku koriste.
Pored ladje auto je namenjen obilascima lepih predela. Godišnje predjem oko 30000 km. Od te kilometraže polovinu predjem u prirodi. To bi se moglo nazvati i ovisnošću, kad vec drugim porocima nisam sklon (ne pušim, ne pijem mnogo, retko se nadrogiram, a što se kladionica tiče... mislio sam jednom da je izraz "iz keca u dvojku" opis zbivanja u porno filmu).
Avantura je bilo, kao i putovanja. Nazalost, većina mojih fotografija ostala je u nekim prošlim životima, ali nastojaću podeliti ovaj mali sačuvani deo sa vama.





Vukovarska ada nalazi se na bačkoj strani. Ne poželim morski pesak kada osetim sitni dunavski pod prstima. Na fotografijama je visok vodostaj, inače su peščane plaže mnogo lepše. Jedna od retkih pametnih odluka političara bila je da u celom pograničnom pojasu tu adu naprave izuzetkom, tako da na nju dolaze ljubitelji prirode sa obe strane Dunava bez ikakvih putnih isprava i komplikacija.




Biljni i životinjski svet nije ostao netaknut. Nije ni približno očuvan u odnosu na predratno vreme, ali rekao bih da se i priroda oporavlja.




Gurmanluk je obeležje Slavonaca, ali ja sam ubedjen da se u mom okruženju preteruje. Na slici koja sledi pripreman je riblji paprikaš, ali pošto nisu svi bili raspoloženi da jedu svaku vrstu ili delove ribe, pribeglo se pripremi ribe u "kavezima" po vrstama. Tako su oni probirljivi imali priliku da jedu samo ono što su hteli. Ne znam kako to deluje na fotografiji, ali ne pamtim kada smo se prejeli toliko jedući ribu.




Ovo je početak.

Pefektno. Postavi, ako imaš, još neku sliku 'Tajne', unutrašnjosti naročito.

Fenomelano.

Sve je ovo supe al Tajna je fenomenalna!

Hvala momci.
Davnih godina, kad ga je popustila zelja za stalnim "adrenalinskim aktivnostima", tata se povukao iz sveta automobilizma, nautike i aero-jedriličarstva i počeo je da majstoriše. Neću kopirati linkove i ovu temu pretvarati u temu o svom "starom", ali on je svakako zaslužio bar nekoliko takvih. O "Tajni" je snimljen niz reportaža, napisani su članci, prikazivana je u raznim emisijama od "Petkazanja" kada je cela emisija bila posvećena lađi, preko RTL-a, pa do raznih emisija na lokalnim TV kanalima. Nije reč o hvaljenju, nego o ponosu. Tata je počeo sa ovim :

,

napravio je 1200 takvih, a ovu sličicu sam skinuo sa članka koji govori o kandidovanju za Ginisovu knjigu. Rat je omeo sprovođenje u delo mnogih lepih planova, ali to je samo omogućilo stvaranje novih i boljih. Tako su brodovi u boci postali brodovi, a ako bude sve po planu u maju će i "Tajna" dobiti svoju naslednicu koju ću fotografisati u fazi radova za nekoliko dana. U doba kada sam imao najviše slobodnog vremena i kada sam pravio najbolje fotografije nisam imao digitalni aparat, tako da sam se danas zaprepastio činjenicom koliko je oskudna ova arhiva koju posedujem. Pokušaću skenirati neke od sačuvanih fotografija, jer sam posmatrao i "hvatao" prelepe kadrove iz prirode, ali i sudare brodića, elementarne nepogode; imao sam priliku da rastavljam (deo po deo, pod vodom) ultra-laki avion koji nam se srušio nasred Dunava , posmatrao sam žabe koje jedu zmije; živeo mesecima bez struje, vode i telefona (i ništa mi nije falilo)...
Sada su moderna vremena nastupila. Kada nema struje ili miksera, a prave se "bakini kolači", postoje alternativna rešenja kojih ranije nije bilo.



Kada se lađa u svom proputovanju Srbijom našla u Smederevu i Kovinu,



otkrio sam kovinsku "Šljunkaru". Tog dana u Smederevu ulični pas je nadmašio sebe, pa je, osim što je lajao na auto, uspeo da mi izgrize blatobran i napravi štetu za primer. Jedan od retkih pasa kojima sam opsovao limun. Opet, Šljunkara je popravila raspoloženje istog trena. Predivno mesto za provodjenje lepog prolećnog dana. U toku leta bude dosta naroda i nije toliko mirno. Početak maja je idealan za piknikovanje.








To je dovoljno blizu Beogradu, da se uvek isplati otići tamo, poneti klopu i provesti dan van "betona". Nedaleko odatle smiraj dana izgleda ovako :

.

Lepi su dani koji počinju pesmom ptica, a završavaju se kreketom žaba. Nažalost, žaba gatalinki je sve manje

,

i sve češće pravim i fotografije nalik ovoj :

,

a to nisu reke kakve želim da gledam.

Ipak, oduševljava me težnja prirode za samoočuvanjem. Gledao sam stablo koje je niklo ispod trulog patosa automobila stradalog u ratu, a krošnju je pružilo kroz šiber. Video sam drvo koje je izraslo iz oluka i nakon par godina "pobedilo kuću". Video sam biljku koja niče iz ... papuče.

Jedna od starih stranica, vremenom skinuta sa interneta...



Vidi se deo unutrašnjosti ladje. Te godine "Tajna" je za nepuna dva meseca (nazalost, putovanje je moralo biti skraćeno) prešla put obeležen na karti.



Tokom dana ću fotografisati "Tajnu", ali i njenu potencijalnu naslednicu. Do tada prilažem fotografije ulova vrednih pomena. Mladji brat je pre svega maher za pecanje i bućkanje. Nažalost, nemamo uvek aparat i često soliramo pri ribolovu, pa mnogo toga nije zabeleženo. Blinkerisanje pre desetak godina uz stojanje u vodi "do pupka" u 2-3 sata ujutru je bilo nešto posebno. Noću su "radili" pored soma i smuđa čak i bucovi. Najveći som je imao oko 3 kg, ali u noći i sa mojom prehladom u najavi, delovao je kao da je nekoliko puta teži.

Babušku veću od ove nisam video. Imala je masu 2,6 kg. Stvari na stolu stoje radi prikaza stvarne veličine.





Nekoliko šarančića ...




... somić ,



... tolstolobik od 35 kg .

.



Ponekad se dogodi ovakvo okupljanje,



a u nedostatku ribe, dobra su i alternativna rešenja

,

nakon čega sledi priprema deserta u dunavskim uslovima, kao sto su palačinke



ili torta od istih

.

U pozadini fotografije sa okupljanja vidi se ostvo kod Vučedola ("Orlov otok"), odlično mesto za provodjenje letnjeg dana. Imao sam priliku dopešačiti do njega kada je bio nizak vodostaj, što se dogodi jednom u pedesetak godina. Peščana plaža nastavlja se u sprudove, tako da je deo plaže pogodan čak i za neplivače. Do Vučedola dolazi se iz dva pravca, a na jednom od tih prilaza imao sam jedno od žešćih kočenja. Dan kasnije došao sam da fotografišem jezero, ali je vodostaj u medjuvremenu porastao, tako da je pokrio tragove kočenja. Podzemne vode su u pitanju, to je znatno iznad nivoa Dunava.




...

E tako ja zamisljam raj,svaka cast prijatelju

Bio sam i ja na adi,samo sa duge strane,iz pravca Mladenova,stvarno je prelep ambijent

I ja dodjem odatle često. Moram malo da se resetujem sada. Pisao sam dva sata post ovde, uploadovao fotografije i ostao bez svega jer je nestalo struje na trenutak. Imam oblak dima iznad glave. Odoh na put, pa ću nastaviti večeras.

U šetnji dunavskom obalom jutros fotografisao sam pojedine ladje koje su izašle iz "naše garaže". Prva čije ću fotografije postaviti je po meni najbolje opremljena od svih privatnih manjih od 11 m koje sam na Dunavu vidjao. TV se pomera u svim pravcima (može da se posmatra sa terase, iz kuhinje, sa kreveta...); poklopac na WC šolji se sam spušta (!), Webasto uređaj, navigacija... Tata i brat su radili sve, od prvog vara do poslednjeg šrafa. Vlasnik je birao nivo opreme, a ladjica izgleda ovako:

















Ta ladja je spustena u vodu pre mesec i po (tri godine radova), a ova letos, nakon dvogodisnjih radova.





"Tajna" je nakon deset godina spremna za radove (delimična zamena drvenog poda) ili za prodaju. Nažalost, mislim da će finansijska situacija diktirati drugu opciju, ali imamo rešenje koje ću u nastavku prikazati. Unutrašnjost "Tajne" izgleda ovako :















Nisam slikao sve detalje, ali ima ih... Da sam špajz prikazao sa još dve fotografije videli biste da je "full opremljen". Nikad se ne zna kada će zatrebati lopata, kanap, ali i ajvar ili mlin za orahe. Krevet se rasklapa u dve klupe sa stolom, a krevet na sprat postaje naslonjač kada se spusti.

Naslednicu "Tajne" počeo je da pravi moj mlađi brat prošlog novembra, delove je kupovao i priprema ih poslednjih pet godina, a ako bude sve po planu lađica će u vodi biti početkom juna.

Ovako je lađa izgledala u februaru,





ovako pre tri meseca kada je peskarena,



a ovako izgleda sada

.


I pored toga što je danas bilo prilično hladno, Dunav je bio predivan.

Imali smo društvo,




a biljni svet je izgledao veličanstveno,




pogotovo cvetovi maslačka, kojih ima kao da je kraj proleća

.

Au!

Svaka cast

Nemam teksta! Bravo!!!

Svaka cast

Hvala puno za slike i opis! I sam sam rastao pokraj Dunava...čarobno je to!

S obzirom da sam u jednom od svojih krajeva, i to onom - rodnom, zabeležio sam neke od nesvakidašnjih radova svog tate. Nažalost, mnogo toga ne uspevam pronaći. Nešto je oštećeno, nešto je ukradeno, mnogo toga je stradalo tokom rata...
Brodići u flašama su bili start. Kao što sam napisao, bilo ih je oko 1200. Jedan od njih prikazan je u nekom od ranijih postova kao kopija fotografije.



Nakon flaša, brodići su počeli da naseljavaju flašice, sve manje i manje, a na kraju čak i sijalice veličine pozicionih, ali su ti brodići nažalost ukradeni sa jedne od izložbi rukotvorina.
Nažalost, na fotografiji se ne vide detalji. U pitanju je nokat malog prsta.



Usledila je faza ljuski. Jedno vreme smo jeli samo kajganu. Bilo je oblikovanih, rezbarenih, pa čak i potkovanih ljuski jaja, ljuski sa prišivenim dugmićima... Nisam popamtio sve. Ovo je jedan deo.





Nakon toga počelo je rezbarenje drveta. U početku su se proizvodile "kukavice" satovi, sa tegovima, a od "reslova" i "obični". Nažalost, aparat mi pravi problem, neke fotografije su mutne.






Drvo je nekoliko godina bilo izazov...





... krenulo se sa proizvodnjom violina, ali je rat i tu umešao prste.



Onda su na red došli još sitniji detalji. Ovaj pecaroš je veličine nokta na palcu i da imam aparat koji može da zumira videlo bi se kako čisti ribu, kao i niz izuzetno sitnih detalja.



Čamac "čiklja" nalik uobičajenim, dunavskim. Stavio sam kovanicu pored katanca radi ilustracije njegove veličine, kao i veličine ključića i karika lanca.





S obzirom da je u kući počelo da se preteruje sa hranom, tata je odlučio tome da stane na put. Nož je dobio gumenu oštricu, viljuška... Ma , vidite i sami.





Kad je počelo previše da se pije, vadičep je završio ovako :

.


Bilo je toga... Pokušaću još ponešto da pronađem. Kod nas je uvek zanimljivo.
Danas smo komentarisali tata, brat i ja neki SUV i ja kažem tati :"Zamisli da to imaš. To ne mo'š pokidat'.", na šta je tata izvadio jednu od fotografija načinjenih nakon saobraćajne nesreće sa Astrom (proučava na njima načine spajanja lima)



i reče :"Pa, čuj... Kako sam krenuo...". Ovde se i od ružnih tema prave zabavne.

Brate mili... Skidam kapu

Ne znam šta je lepše!
Svaka čast na radu!

Prelepo, mislim na umetnost, a ne na astru.

Posto zavrsavam sa odmorom, necu neko vreme moci da trazim rukotvorine. Danas sam pronasao lanac iz komada (?)



i rezbarenu kutijicu od orahovine

.

Nastavicu sa "nekim drugim krajevima" i zanimljivostima uskoro.

Sta da se kaze sem bravo!

Hvala.

Mnogo toga je ukradeno tokom rata. U flasi je bila dnevna soba, do detalja; operaciona sala; bicikl "Poni" sa minornim zvoncem, koje bi zvonilo kada se pincetom aktivira... Svi delovi i delići su ručno pravljeni i sastavljani kroz grlić flaše.

Genijalno! Sve pohvale.

Fenomenlno!!!