Neki moji krajevi...

Svi mozemo reci samo strava i slicno ...

Ali stvaarno je dobro.

vauu bas sam odlutao u neku opustenost, verujem da je i sam dozivljaj biti na takvim mestima isto takav

Zavidim, u pozitivnom smislu, ljudima koji umeju da budu jedno sa prirodom. Iako volim da odem iz grada, da se opustim pored jezera, vidim da ipak ne umem da se predam i opustim. Osecam da koliko god se trudio da se uklopim ja samo remetim taj mir.
Zato mi ovakvi tekstovi i slike pruzaju priliku da se opustim, a da nikoga ne uznemirim.

Nego, gde je taj smajli sa kezom od uha do uha da pokaze koliko mi je drago sto sam ovu temu nasao na ovo subotnje jutro.

Ako treba kez, evo ga jedan. Srećan sam što moje dete voli prirodu. To je nažalost sve ređe.

Volim i ja prirodu ali ovu zabu ne bih uhvatio rukama pa ne znam koliko da mi platis

Sve je stvar prakse i izgrađenog poverenja.

Jao kolika narukvica...

Ova zabica je bas zgodna za gledati za uz dorucak :-))

Prijatno.

I dalje ostaje otvoreno da napravimo neko okupljanje u ovakvom ambijentu. Taman da ove mladje clanove upoznamo sa raznim zivuljkama.

Evo ja sam taj mladji clan koji bi da se upozna sa raznoraznim zivuljkama
(ako je dozvoljeno gadjenje i sl. npr u slucaju zaba i zmija :-)))

Evo prilike da se pohvalim najnovijim majstorlukom tate i brata. Ponosan sam na ovu lađu kao da sam je ja pravio. Od prvog vara do spuštanja u vodu sve je ideja mog tate, a delo ruku mog mlađeg brata.

Bas lepo izgleda