PROTEST protiv izmene zakona o dobrobiti zivotinja

Mozda niste obracali paznju,
ali posle medijske hajke na pse ovih dana u Beogradu,
sinteri su intenzivno poceli da skupljaju pse sa ulica,
nevezano za to da li su miroljubivi, kastrirani, sterilisani, cipovani.
Kako sinteraji nemaju dovoljno mesta, poceli su da ih ubijaju,
sto je suprotno Zakonu o dobrobiti zivotinja.
Takodje, najavljuju i izmene istog zakona,
koji ni dok je bio na snazi, nije bio postovan, osim u Beogradu.

Informacije o protestu na Event-u
https://www.facebook.com/event.php?eid=281282195236779

ja podrzavam sintere

sta se smejes? Koga ti podrzavas?

Shashavu

Ne bih pisao da podrzavam sintere ni iz zajebancije. Retka situacija da opsujem, ali... Mada Shashava podrzava odlazak svake teme u off, verujem da bi volela da se sa ovom to ne dogodi. Isto ne bih voleo ni ja. https://www.facebook.com/event.php?eid=281282195236779 Ko je imao psa (pri tome ne mislim na pola metra lanca, praznu ciniju za vodu i koru 'leba) znace za sta se ljubitelji zivotinja ovom prilikom zalazu.

ja imam psa i opet podrzavam sintere

Pas star koliko, kog pola, koje rase, dvorisni ili u stanu, cipovan ili ne?

zar je bitno sve to?

Nemacki ovcar, zenka, sa nekad tesko odredivim imenom... Nije bitno, pisacu nesto drugo. Imao sam situaciju da cipovanog psa tesko izvucem iz azila, necipovanog naci je jos veci problem. Ipak, bilo je sanse da se pronadje, samo je covek trebalo da covek bude uporan. Ljudima se desava da im pas nestane, odluta, bude ukraden (pa pusten, zbog nemogucnosti da se adaptira...), a takav takodje moze da zavrsi u omci sintera. I strana koja voli pse i ona koja je "drugacija" zele isto, a to je da na ulicama bude manje pasa lutalica. Razlika je u nacinu na koji bi ove strane resavale taj problem. Ubijanje nije adekvatno resenje. Ne mora covek da bude ljubitelj pasa, dovoljno je da bude covek (a jos ako razmisli...), pa da moze da shvati na sta sam mislio u toku pisanja prethodne recenice.
Bicu angazovan tokom dana lepim obavezama, ali cu se sa zadovoljstvom ponovo ujkljuciti u ovu temu u 22:50 veceras.

Odrastao sam pored lovačkih kerova, iliti pasa kako neki više vole, izuzetno volim životinje, a naročito pse, ali ovo sa psima je prevršilo svaku meru. Kao i sa vlasnicima koji ne vode računa o svojim ljubimcima. Mislim da niko ko me zna ne može da mi prebaci da ne volim životinje ali je već preko glave prolaziti noću u trku kao da prolaziš kroz savanu Kenije, a ne neki stambeni blok.

ma daj bre , svi kao nesto brane lutalice...Voleo bih da vidim sta bi rekli kada bi ih copor tih lutalica izujedao , ili nekog njima dragog...Ko ima psa mora da vodi racuna o njemu a ne da ga pusti i posle mu zao...boli me uvo za lutalice... ne smes da pridjes kontejkneru da bacis djubre ( ili da uzmes iz njega ako ti nesto treba )....

Zbog pasa lutalica koji se skupljaju oko škole u Železniku, svaki dan dovozim i odvozim dete iz škole...

ne sme da pustim klince da sami setaju psa jer se plasim da ih ( klince ili psa ) ne napadnu lutalice...

Psima koji napadaju nije mesto na ulici. Jednom jedinom kucetu nije, ali utopijom se naziva takva misao. Dakle, psima koji napadaju mesto na ulici nije. Petrucci tvrdi da je "ovo" sa psima prevrsilo svaku meru, kao i sa vlasnicima koji ne vode računa o svojim ljubimcima. "Ovo" se desava zbog nas, dvonoznih sebicnih kreatura. U nasoj zemlji i dalje postoji otpor vlasnika mikrocipovanju pasa. Izgovori su razni, nekakav porez je vec par godina u vrhu pominjanih "razloga" protiv. Bekstvo od odgovornosti, svakako. Hajke se dogadjaju najcesce nakon sto vlasnicki pas napravi stetu ("pitić" na Karaburmi) ili nakon sto ulicni psi izujedaju dete (takodje na Karaburmi). Svakako smatram da to ne sme proći neopaženo. Svakako smatram da treba sprečiti takve nesreće. Svakako je vlasnik kriv u prvom slučaju, zbog nemara pri držanju životinje u smislu ograničenog kretanja psa. U ostatak priče ne bih ulazio, ne znam ni psa ni čoveka. U drugom slučaju znam pse. Znam i kada je to leglo od pet pasa ostavljeno. Znam i koliko ljudi su povredili do sada, znam kako i gde se krecu, znam gde copor spava. Takodje, znam da je nakon povredjivanja deteta gradska sluzba komunalne zoohigijene (šinteri, prim. aut.) pohvatala pse na toj lokaciji. Bili su ažurni, radili su nedeljom, dali sve od sebe i pohvatali nekoliko pasa. Pohvalno. Dobro, nije bas sve za pohvalu, jer su pohvatali pse koji nemaju veze sa pomenutom pricom. Neki od njih su, da apsurd bude veci, bili sterilisani, vakcinisani i mikrocipovani od strane grada. Svi su dobrocudni, a jednu od zenki bih svrstao medju deset najdobrocudnijih koje znam. Nema veze, bitno je da su pohvatani. Cini mi se da je to za grad dovoljno.
Otvarali su se centri za smestaj, psi su se sterilisali, cipovali, vakcinisali i kao takvi vracali na teritoriju odakle su odvedeni. Desavalo se tako da u blizini mesta gde radim na svakih nekoliko dana primetim novog psa, sveže otpuštenog, nikad viđenog do tada. Ranije nije bio tu. Nikad vidjen. Nije pseca, ljudska greska je (opet) u pitanju. Na nivou grada donesena je odluka da se agresivni psi ne uspavljuju nego da se smeste u centre i ne vracaju na ulicu. Oko toga su svakako podeljena misljenja, ali takvim psima (kao sto napisah vec) mesto na ulici nije. Zbog te (ponovo ljudske greske) nazalost u ovom trenutku postoji mogucnost da ispastaju nedužni psi. Ne zbog sopstvene struke, nego zbog ljubavi prema životinjama, poznam nekoliko takvih. Nedužni su u užem, opštem i kojem god smislu. Kažem, struka nema veze sa ovim, trenutno bih najviše voleo da sam kvalifikovani varilac.
Ujeo me jež, divlji hrčak; mačka koju sam branio od lovačkog psa unakazila mi je ruku; kormoran me uštinuo žestoko, osetio sam sovine kandže, jastrebove i kandže škanjca mišara sam nekako izbegao; gavran je moj kažiprst učinio plavim jer me uhvatio kroz žicu i nije me pustio pola sata... Bilo je toga. Nisam nikad stradao na poslu. Na ulici jednom. Ujeo me ulični pas za list leve noge, napravivši mi žestoku ranu. Ljudska greška, opet. Moja, jer nisam imao iskustva pa sam prišao neoprezno istraumiranom psu. Greška nepoznatog lica (sa kojim bih voleo nasamo biti) koje je napravilo psu prostrelnu ranu na vratu i vezalo istog psa žicom. Da su moji roditelji na položaju, nerazumni ljudi paničarskog karaktera, verujem da bi se desila kakva hajka na opasne džukele. Srećom, nisu. Bilo im je preko glave svih briga koje ne bih voleo da imam kao roditelj, ali su mogli shvatiti moje namere.
Moja cerkica ima pet godina. I ja strahujem od agresivnih pasa. Ne želim da pomislim u šta bih se ja mogao pretvoriti kada bi se neartikulisan pas iz nečijeg dvorišta ustremio ka mom detetu. Efekat afekta je defekat. Nastojim afektu ne biti sklon. Svog psa sam nažalost izgubio, ali spletom čudnih okolnosti svakog dana prošetam psa. To su najčešće usluge koje činim kada prijatelji ne stižu s posla, šetam psa svoje tetke, svog tate... Društvo mi pravi ćerkica koja je nesrećna jer joj ne dozvoljavam da sama drži povodac. Samim tim ima manje ograničeno kretanje, pa prilazi uličnim psima ili isti prilaze njoj. U njoj gledam sebe. Kad naidje nepoznat pas brinem se, jer su njegove oči u ravni njenih. Brigu bih svrstao u instinkte. I pas koji joj prilazi "brine" do trenutka dok ne onjuši njenu ispruženu ruku i ne počne da mrda, a zatim i maše repom.
Ne branim lutalice toliko koliko kudim ljude. Nije fer da zbog lošeg rada gradskih službi, zbog lošeg postupanja ljudi prema životinjama (promeniće se i to jednom, ubedjen sam) stradaju dobrocudni psi kakvih ima oko zgrada svakog od vas. To su oni koji leze scucureni na otiracu pred zgradom, blesavo masu repom kada vide coveka sa kesom i ne keze zube nikad. Zbog njih svo ovo tipkanje. Da li sam napisao da psima koji napadaju nije mesto na ulici?

dzaba, nisam se predomislio

E vala Ske, u ovoj temi ne moram da učestvujem, već samo da čitam , jer si već napisao sve ono što bih i ja.

znam te, znas me

Eskimi umeju reći: "Nikad ne uči tuljane da pevaju. Gubiš vreme i nerviraš tuljane.". Nisam siguran da li sam ovu izreku cuo, promenio ili upravo izmislio... Bitno je da svi imaju jasne stavove.

Ja bih pre uveo sintere za pojedine vlasnike pasa. Pogotovu za one koji su psa nabavili zbog mode i statusnog simbola a ne zbog ljubavi.

Razumemo se. Svi imamo već izgradjene stavove o gotovo svim životnim oblastima i odgovore na gotovo sva pitanja, tako da ova tema nije otvorena ubedjivanja radi. Jednostavno, to je poziv svima koji razumeju za sta se ljubitelji zivotinja trenutno zalazu da se pridruze protestnom skupu ukoliko to zele i ukoliko su u prilici.

Veterinar ::

...koji razumeju za sta se ljubitelji zivotinja trenutno zalazu ....

ispada da mi koji se ne slazemo sa tim stavom nismo ljubitelji zivotinja.
Samo ste vi...

Ja sam ljubitel pasa i vlasnih istih preko 25 godina.

Zalažem se da se psi u najkraćem mogućem roku uklone sa ulica, humanim metodama. Oni agresivni primerci mogu se eliminisati na licu mesta svim dostupnim sredstvima. Sa ostalima u azile i eutanazija..

Volim ja pse ali meni su moja deca najvažnija na svetu...

to ti kazem...